Pričali smo sa najboljima. Bogdan Dragović iz ekipe Zemun!

22.10.17 | 18:00
Instagram

Imali smo prilku da razgovaramo sa najboljim basketašima u našoj zemlji, odnosno sa nekima od njih! 

Narednih dana, od 18 časova na našem portalu možete pročitati šta misle Bogdan Dragović (Zemun), Stefan Stojačić (Liman) i Ivan Popović (Olimp) o temama o kojima smo razgovorali. 

Naš prvi razgovor bio je sa Bogdanom Dragovićem koji nastupa za ekipu Zemun 3x3 zajedno sa Markom Dugošijom, Nikolom Vukovićem i Lazarom Rašićem. 

Zdravo Bogdane, imamo nekoliko pitanja za tebe. 

  • 1) Koji grad van zemlje u kojem ste igrali kao ekipa bi izdvojio kao najuzbudljiviji?  

  • Ljudi mi često postavljaju to pitanje jer smo pogotovu u poslednjih godinu dana mnogo proputovali. Svakome odgovorim isto, na našu veliku žalost nemamo mnogo vremena da istražujemo i obilazimo, zavisi u koje vreme su nam letovi ali najčešće se zadržavamo 4 dana od toga smo na terenu gde se turnir održava cela 2 dana. U svakom slučaju iz mog iskustva Moskva je možda najlepši grad, Chengdu je najsavremeniji, u Mexico City-ju su najveće gužve ali ako bih birao najuzbudljiviji to bi bio Bukurešt, ne mogu to da objasnim, ovaj grad treba videti pa će vam onda tek biti jasno. 

2) Da li se kvalitet basketa u vašim mestima promenio iz nekih dečačkih dana kada ste verovatno čekali da vas neko od starijih pozove u odnosu na sad? 

  • Basket u kraju se promenio drastično od vremena kada sam ja bio dečak i sa strane gledao starije kako igraju i čekao da završe da bih „šutnuo koju“ ali ne bih rekao da je kvalitet najveća razlika vec cela koncepcija igre. Pravila su sada drugačija u odnosu na tad pa to samo po sebi rađa mnogo više ideja i zanimljivije je igrati kao i gledati. Ono što mogu da primetim, retko ko dodje da nas gleda iako igramo u kraju svakodnevno i u isto vreme, i na taj basket dolaze ekipe koje su u prvih 8 na svetu, igrači koji su u prvih 20.. Ja se sećam da sam kao klinac išao redovno da gledam starije i kupio forice pa onda uvežbavao do besvesti ali danas se izgleda forice kupe sa tv ekrana i svakako ne one koje mogu da se primene na nekom od sportskih igrališta.

3) Definitivno smo pored košarke i zemlja u kojoj se igra najkvalitetniji basket, koliko je teško preorijentisati se sa košarke koju svi i dalje igrate, na basket, manju loptu i ostale pojedinosti? 

  • Uvek ta paralela između košarke i basketa, svako će vam reći isto, dva različita sporta. Ja uvek odgovorim s par rečenica, manje je prostora u košarci, sve se rešava s par driblinga što u basketu nije slučaj, kontakt je u basketu mnogo intezivniji, situacija gde igrate s igračem koji nije vaša pozicija nije uvek vaša prednost dok u košarci jeste i tako dalje, ali to svi vide i svima je jasno ,ono što nije svima jasno i što se ne vidi sa strane uvek je to da u basketu često pobedi karakter, a ne kvalitet, nije lako objašnjivo ali je jednostavno tako. U basketu nemate trenere i stručni štab i 11 saigrača niti menadžere kao ni skaute, prepušteni ste sami sebi i tih par ljudi s kojima ste u ekipi radite sve, od organizacije preko marketinga, osmišljavanja treninga, traženja sponzora do same igre, i zato je karakter ono što vas izdvaja, to bih izdvojio kao glavnu razliku
  • 4) Koliko ti je popularnosti doneo “King of the rock” turnir? 

Ni blizu onoliku koliko ljudi misle da jeste samo iz tog razloga što ja to nisam znao da iskoristim, za mene je to bio turnir kao i svaki drugi, a ne marketing niti lična promocija. Svakako da je to bio (kažem bio jer više ne postoji) najmasovniji turnir u Srbiji i što se tiče gledalaca i što se tiče učesnika, ostavljao sam na tim terenima dušu, često posle basketa povraćao pa igrao sledeći i uživao u tome, mnogi me nekad iz šale nazovu King što u meni probudi pozitivne emocije. 

5) Ko bolje šutira trojke na treningu, Rašić ili ti? I koliko Vufi (Nikola Vuković) diže iz bendža? 

  • Zanimljiva pitanja, neću da budem politički korektan i izbegnem odgovor, na treningu Rašić šutira bolje trojke i često se desi kada se takmičimo da poslednje šuteve uzima levom rukom jer je već obezbedio pobedu ali to me samo motiviše da treniram jače i bolje i da ga ponekad kada igramo jedan protiv drugog malo jače udarim i dobacim „pa ti šutiraj levom rukom posle“ . Vufi je jako specifičan sto se tiče treninga u teretani, naime on u teretanu ne ide poslednjih godinu dana verovali vi u to ili ne, a najviše sto je u životu digao je 170kg, sada kaže da ne bi mogao ni 130 kg. Vršim pritisak da sa mnom krene u „Ahilej“ kod mog trenera Igora Krstića i mislim da će uskoro popustiti pa da se i lično uverim u to koliko moze da podigne  

6) Na kraju, šta očekujes od završnog turnria u Pekingu, deluje da će srpski jezik tamo biti maternji? 

  • Kao i na većini turnira ove godine priča se srpski jezik, navikli smo na to da naše ekipe budu na vrhu, nadam se da nista drugačije neće biti ni u Pekingu ali je konkurencija žestoka jer dolazi 12 najboljih svetskih ekipa. Ono što ja očekujem na ovom turniru isto je ono što očekujem na svakom drugom, da damo sve od sebe, ostavimo sve na tom terenu, a o rezultatu ne razmišljam i ne nabijam sebi ni drugima pritisak da se nešto mora sem da se borimo. Ne igra se finale WT svaki dan, bićemo posebno motivisani. 

Pozdravljam sve pratioce vašeg portala "Dnevna doza košarke" i preporučujem im da prate sledeće nedelje finalni masters u Pekingu. 

Bogdan Dragović, (https://www.instagram.com/bogibatina5/) ekipa Zemun!  

 

Photo: (fiba 3x3/photos) 

Photo: (youtube/screenshot)

Da li Partizan sa novim trenerom može do završnice ABA lige?